(Ревидирана) Блумова таксономија

Овај чланак је први у низу на тему Планирање наставе оријентисане ка исходима учења. Више теорије овде, али значи да би се разумело планирање по нивоима знања.  У наставку прочитајте шта је Блумова таксономија, како је ревидирана и зашто.

Бенџамин Блум (Benjamin Bloom), амерички психолог, са својим сарадницима 1956. године je објавио прву у низу публикација о таксономији исхода учења Taxonomy of Educational Objectives: Тhe Classification of Educational Objectives – Handbook I: Cognitive Domain (Bloom, 1956). Његова таксономија исхода обухвата три домена: когнитивни, афективни и психомоторички, али је за нас најзначајнији први домен који се тиче усвајања знања. Првобитна таксономија из 1956. (често називана „оригинална таксономија“) 45 година касније ревидирана је од стране Блумових сарадника Дејвида Кратвола (David Krathwohl) и Лорин Андерсон (Lorin Anderson). Објављена је 2001. године под насловом A taxonomy for learning, teaching and assessing: A revision of Bloomʼs Taxonomy of Educational Objectives (Anderson, Krathwohl, 2001). Ова таксономија се често назива „ревидирана таксономија“. (Појам таксономија означава класификацију, категоризацију или разврставање.)

Према ревидираној таксономији постоји шест нивоа учења унутар домена когнитивних процеса, почевши од најједноставнијег (памћења чињеница) до најсложенијег (стварање новог садржаја). Оквир који су предложили Андерсон и Кратвол (Anderson, Krathwohl, 2001) приказан је у дводимензионалној табели коју су назвали Табела таксономије:

Табела 1. Табела таксономије (Anderson, Krathwohl, 2001: 28).

Димензија знања	Димензија когнитивних процеса
	1.        памтити	2.        разумети	3.        применити	4.        анализирати	5.        вредновати	6.        створити
А. чињенично знање
Б. концептуално знање
В. процедурално знање
Г. метакогнитивно знање

Димензија знања садржи четири категорије и једанаест поткатегорија (у оригиналној таксономији има три врсте знања: чињенично, концептуално и процедурално, док се метакогнитивно јавља у ревидираној таксономији):

А. Чињенично знање представљају основни елементи које ученици треба да знају како би били упознати са облашћу рада или да решавају проблем унутар ње. Ово знање подразумева: 

• знање терминологије
• знање специфичних детаља и елемената.

Б. Концептуално знање представљају међусобне везе између основних елемената у оквиру већих структура које им омогућавају да функционишу заједно. Ово знање је:

• знање класификација и категорија
• знање принципа и генерализација 
• знање теорија, модела и структура.

В. Процедурално знање – како се нешто ради, методе испитивања и критеријуми за примену вештина, алгоритама, техника и метода, на пример:

• знање специфичних вештина и алгоритама у оквиру предмета
• знање специфичних техника и метода у оквиру предмета
• знање критеријума за одређивање када применити одговарајуће процедуре.

Г. Метакогнитивно знање је знање когниције уопштено, свести и знање сопствене когниције, као што је:

• стратешко знање
• знање о когнитивним задацима укључујући одговарајуће контекстуално и условно знање и
• самоспознаја.[2]

Димензија когнитивних процеса има шест нивоа: памтити, разумети, применити, анализирати, вредновати и створити. За сваку од ових димензија постоје глаголи који описују очекиване исходе. Према ревидираној таксономији, структура димензија когнитивних процеса је дата у табели 2: 

Табела 2. Ревидирана Блумова таксономија когнитивних процеса (Krathwohl, 2002: 215).

1.0 Памтити – „довући“ одговарајуће знање из дуготрајне меморије 1.1 препознавање 1.2 присећање

2.0 Разумети – одређивање значења задатог упутства, укључујући усмену, писану или сликовну комуникацију 2.1 образлагање 2.2 давање примера 2.3 класификовање 2.4 сажимање 2.5 закључивање 2.6 поређење 2.7 објашњавање

3.0 Применити – спровести процедуру у датој ситуацији 3.1 извршавање 3.2 имплементирање

4.0 Анализирати – разбијање материјала у саставне делове и утврђивање у каквој су вези делови међусобно, односно са целокупном структуром или сврхом 4.1 диференцирање 4.2 организовање 4.3 приписивање особина

5.0 Вредновати – изношење судова који се заснивају на критеријумима и стандардима 5.1 проверавање 5.2 изношење критике

6.0 Створити – састављање елемената како би се створила нова, кохерентна целина или како би се направио оригинални производ 6.1 стварање 6.2 планирање 6.3 прављење

 Ако погледамо графички приказ Блумове и ревидиране Блумове таксономије, можемо уочити три значајне промене:
1. додат је нов највиши ниво - створити
2. последња два нивоа оригиналне таксономије су заменила места
3. именице су постале глаголи.
Ова последња промена указује на ново поимање наставе и учења где се очекује од ученика да буду активни учесници у процесу, а не само пасивни примаоци знања.

Слика 1. Приказ разлика између оригиналне и ревидиране таксономије

Интересантан визуелни приказ апликација и програма којима се подржавају разни нивои ревидиране Блумове таксономије дала је Саманта Пени (Samantha Penney) (слика 2). Пенијева је анализирала дигиталне алате и одредила ком би нивоу припадали на основу тога које когнитивне аспекте ангажују. Овај приказ је интерактиван на сајту http://faculty.indstate.edu/spenney/bdt.htm, са ког је преузета пирамида.

Слика 2. Блумова дигитална таксономија Саманте Пени (Penney, 2010).

На основу анализе коју је урадила, можемо приметити да је Пенијева сврстала алате попут викија (wikispaces), анкете (surveymonkey), креирање рубрика за оцењивање (rubistar, Irubric), писање и сарадњу (protaginize) у највише когнитивне домене – евалуацију и стварање. 

Како нам Блумова таксономија може помоћи у писању исхода? О томе ће бити речи у засебном чланку.

Референце

Anderson, L. K. (2001). A Taxonomy for Learning, Teaching, and Assessing: A Revision of Bloomʼs Taxonomy of Educational Objectives, Complete Edition. New York: Addison Wesley Longman.

Bloom, B. S. (1956). Taxonomy of Educational Objectives, Handbook I: The Cognitive Domain. New York: David McKay Co Inc.

 

---

[1] Разлика између ове две таксономије се огледа у следећем: уместо једне димензије исхода учења у ревидираној таксономији се налазе две димензије (димензија знања и димензија когнитивних процеса), димензија знања садржи четири уместо три категорије, задржано је шест категорија, али су последње три преименоване (анализа, синтеза и евалуација су постале анализирати, вредновати и стварати), дошло је до промене назива категорија у смислу промене врсте речи (уместо глаголских именица употребљавају се глаголи у инфинитиву).

[2] Овај термин тражи додатно појашњење. Самоспознаја (енгл. self-knowledge) не односи се на неко просветљење или разумевање себе, већ је то свест о нивоу знања, „колико и шта знам“.