Мислим да сам једва тек кренула у школу кад сам самоиницијативно, ничим изазвана, са пуно жеље и љубави купила себи прву књигу у животу. Међу многим књигама у књижари на углу на нишкој Трошарини, тик поред државне самоуслуге јадно снабдевене за социјалистичку државу у пуној снази 1987. године, био је танки бордо књижуљак, по мојој процени једини који је "за мене". Не знам који су то критеријуми у том тренутку за мене били важећи: сећам се само да сам сматрала да је то књига баш за мене и преговарала са мајком да ми да паре за њу. Нико није разумео зашто тражим ту књигу, нисам ни ја, али вероватно интуитивно, знала сам шта ће бити мој животни позив.
Књига се звала "Мале приче из учионице - подсетник на енглеском за секе и бате, маме и тате" ауторке Љиљане Смиљанић. Мислим да ни једна књига у мом животу није тако живописно и прецизно описала посао којим ћу се много година касније бавити. Наговештавајући, као неко предсказање, године које следе. Књижуљак се вукао по кући по разним местима, од подрума до од тавана, од стана до стана, да би сада тридесетак година касније, заузео своје заслужено место на полици за глотодидактичку литературу као подсетник како су најлепше испричане приче управо - из учионице.
Моје приче из учионице неће бити тако лагане и веселе као Љиљанине, али ћу се трудити да овај блог буде место демистификације разних "тешких" теорија и приступа настави и учењу, питко и једноставно, а пре свега кроз практичну примену у учионици. Глотодидактика је успела да се избори за своје место и позиционира у односу на примењену лингвистику као научна дисциплина која се бави наставом и учењем страних језика, усвајањем језика, обуком наставника и израдом наставних материјала за наставу страних језика. Ово су такође теме којима ћу се бавити на овом блогу. Надам се да ће вам бити интересантно и корисно.
Добро дошли у Глотодидактичке приче!
