Развој критичког мишљења уз помоћ вршњачког учења

“Оно што дете данас уме да уради у сарадњи,

сутра ће моћи да уради самостално.”

(Vigotski, 1996: 189)

Последњих година вршњачко учење добија све више на значају и многа истраживања указују на позитивне ефекте које оно има: гради тимски дух, развија социјалне и комуникативне вештине, изграђује самопоуздање, доприноси већој продуктивности када су у питању исходи учења. Поред овога, многи аутори заступају став да вршњачко учење води ка развоју критичког мишљења.

Иако су стратегије вршњачког учења добрар алат за рад у рукама наставника, треба водити рачуна да пуко груписање ученика уз инструкцију да треба да раде заједно не даје аутоматски резултате. Наставник је тај који свесно управља групним радом и бира одговарајући модел рада. Једино уз пажљиво осмишљен наставни процес и добру теоријску позадину резултати вршњачког учења могу постати видљиви.

Циљ моје презентације на 10. ЕЛТА конференцији је да прикаже теоријске моделе вршњачког учења који воде развоју критичког мишљења али и да покаже како теорија може да изгледа у пракси. Теоријски оквир који подржава вршњачко учење је социокултурална теорија Лава Виготског и елементи конструктивистичке теорије Џерома Брунера, док је примењени модел “матрице питања” предложио Чак Видерхолд и спада у стратегије кооперативног учења. Поред овога, за развој критичког мишљења значајна је Блумова таксономија – мишљење вишег реда...

Уколико желите да сазнате више о овоме, дођите на моју презентацију Collaborating Outside the Box  у оквиру ЕЛТА конференције: субота 19. мај, 17.45-18.00 (Session III). Презентација траје 45 минута.