Социокултурна теорија се често повезује са
конструктивизмом у ком постоји социоконструктивистичка струја. И сâм Џером Брунер (Jerome Bruner) надовезује се на социокултурну
теорију, одакле је преузео појам „подупирање учења“ (енгл. scaffolding[1]) и
верује у „културу узајамног учења“. „Подупирање“ учења дефинише као
интерпсихолошки процес у коме ученици усвајају знање дијалошки; то је процес у
коме један говорник (експерт или почетник)
помаже другом говорнику (почетнику) да савлада неку вештину коју не би могли да
савладају самостално (Ellis, 2008: 235). „Културу узајамног учења“ наводи као
покушај реформе образовања који највише обећава и сматра да у оваквим културама постоји
„узајамност и размјена знања и идеја, узајамност у помагању у савладавању
грађе, подјела рада и измјене улога, те могућност размишљања о групним
активностима. [...] Наставник је онај који омогућује, он је primus inter pares“ (Bruner,
2000: 14).
Према њему, ученик
може да узме активно учешће у процесу учења уколико се настава организује на
тај начин да подржава учење путем открића. Ова врста учења захтева од ученика да самостално
доноси закључке индуктивним путем и долази до сазнања, да не буде само пасивни
слушалац–рецептор онога што наставник излаже, и да постављен проблем процесира
у оквиру својих когнитивних способности, што доводи не само до повећања
квалитета знања и његове трајности већ и развијања интелектуалних способности (Ристановић, 2006: 155). „Студенти Нет-генерације преферирају да уче радећи, више
него да им се каже шта да раде. Студенти Нет-генерације добро уче путем открића
– било самостално или са вршњацима. Овај истраживачки стил оспособљава их да
боље усвоје информацију и употријебе је на креативан, осмишљен начин“ (Tapscot,
1998, према Kljakić 2007a). Ученик је активни учесник, а није пасивни слушалац
у клупи. Брунер сматра да су велике користи од учења путем открића, јер доводи
до повећања интелектуалне потентности, пребацује се акценат са спољашње на
унутрашњу награду и долази до очувања меморије.
[1] Код неких аутора на српском
језику овај термин јавља се као подупирање учења, процес подупирања или модел
грађевинске скеле (Антић, 2007: 30).
