Наставни програми оријентисани ка исходима учења и исходи учења

Пре него што почнемо да се бавимо исходима учења, њиховом дефиницијом и како их написати, важно је знати њихову улогу у образовном процесу. Од школске 2018/2019. године у основној школи у 1. и 5. разреду и гимназијама и средњим стручним школама у 1. разреду започето је са применом нових наставних програма оријентисаних ка исходима учења. То значи да ће у овој школској години 2019/2020. по овом програму ићи 1, 2, 5, 6. разред основне школе и 1. и 2. разред гимназије и средњих стручних школа. Све нове програме оријентисане ка исходима учења можете преузети са сајта Завода за унапређивање образовања и васпитања ОВДЕ.

Програми наставе и учења су оријентисани на процес и исходе учења ради развијања функционалних знања. Структура нових програма свих предмета је иста: назив предмета, циљ, разред, годишњи фонд часова, предмет, ИСХОДИ, област/тема, садржаји. 

Након овог следе специфични елементи програма за сваки предмет, где је за страни језик наведено: 

• тематске области у настави страних језика за основну школу, 
• упутство за дидактичко-методичко остваривање са техникама и активностима програма, 
• стратегије за унапређивање и увежбавање језичких вештина, и 
• презентовање и увежбавање садржаја.

Циљ предмета је конкретна изјава о намери наставног процеса, тј. наводи одређене области које наставник намерава да обухвати у оквиру курса или програма. На пример, 

Циљеви  учења  и исходи учења (енгл. learning outcomes) су два различита концепта. Први описује оно што наставник жели да научи ученика у току реализације предмета, други оно што је ученик на крају процеса учења научио, под претпоставком да је добио прелазну оцену. Циљ учења је намера, а исход учења је мерљиви резултат остварења те намере. Тешко је проценити да ли  су циљеви  учења постигнути, али је релативно лако проверити да  ли ученици знају, разумеју и умеју да ураде оно што је дефинисано јасно постављеним исходима учења. 

Исходи учења су много одређенији и много јаснији него циљеви. То су јасне изјаве о томе шта се очекује да ученик постигне и на који начин се очекује да ученик покаже да је то и остварио. Исходи су очекивани резултати процеса учења (произлазе из програма као њихов очекивани резултат). То су разумљиви и прецизни искази којима се описују захтеви  који се постављају пред ученика (шта ученик треба да зна, уради и вредносно процени), односно описују остварене циљеви учења.

Исходи учења:

Јасни, прецизни, разумљиви искази о томе шта се очекује да ученик постигне и на који начин се очекује да ученик покаже да је то и остварио

Зашто су исходи учења важни?

Наставнику омогућавају да:

•        прецизно формулише активности ученика током процеса учења,

•        прецизно формулише своје активности током процеса подучавања,

•        ефикасно прати процес учења и подучавања,

•        објективније вреднује постигнућа ученика,

•        помери усмереност са реализације садржаја на промишљање сопствене праксе.

Ученику:

•        дају јасну слику шта се од њега очекује,

•        омогућавају да прати сопствени напредак у учењу.

Како се пишу исходи учења?

Прво, зашто морају наставници да знају како се пишу исходи учења? Исходи у наставним програмима су дефинисани по областима, тј. комуникативним функцијама. Они су дати као општи, генерални, и као такви служе као смерница шта даље треба радити у оквиру оперативног и дневног планирања. Тако дефинисани исходи усмеравају наставника да операционализује исходе на нивоу једне или више наставних јединица. За сваку наставну јединицу, у фази планирања и припреме  часа,  наставник дефинише исходе имајући у виду ниво постигнућа ученика, одељење, разред.

Писање исхода учења је знатно олакшано захваљујући раду Бенџамина Блума. Блумова таксономија се често  користи приликом писања исхода учења, будући  да пружа већ готову структуру и листу глагола који се сматрају кључним за писање исхода учења. Више о Блумовој таксономији и таксо-глаголима можете прочитати у засебним чланцима на овом блогу. Општа правила за добро дефинисане исходе су: 

     1. Исход учења мора бити дефинисан кроз активност коју је могуће посматрати

     2. Исход учења мора бити дефинисан кроз активност коју је могуће мерити

     3. Ученик мора извести пред наставником/одељењем активност предвиђену исходом учења

Форму исхода, односно обавезни структурни елементи које сваки исход мора да садржи можемо представити на следећи начин (the ABCD model)

A                         B                        C                        D

Audience             Behavior              Condition            Degree

где је

A – Audience (ко: ученик)

B – Behavior (радња: ће бити у стању да опише сталне, уобичајене и тренутне догађаје / активности и способности)

C - Condition (услов: По завршетку разреда ученик ће бити у стању да у усменој и писаној комуникацији)

D - Degree (у којој мери: користећи неколико везаних исказа).

Ови елементи не морају да буду написани датим редоследом.

Правило је један исход‒један глагол.

Листу глагола можете пронаћи ОВДЕ.

Референце

ABCD model. Преузето са www.mdfaconline.org/presentations/ABCDmodel.doc 

Anderson, L. K. (2001). A Taxonomy for Learning, Teaching, and Assessing: A Revision of Bloomʼs Taxonomy of Educational Objectives, Complete Edition. New York: Addison Wesley Longman.

Kennedy, D. (2007). Writing and Using Learning Outcomes, A Practical Guide. Cork (Ireland): Quality Promotion Unit, University College Cork.

Ђорић, Г. (2011). Исходи учења. (В. Лопичић, Ed.) Кулутра квалитета: неки аспекти обезбеђења квалитета у високом образовању, 71-95. 

Програм обуке наставника за реализацију наставе оријентисане ка исходима учења. (2017). Завод за унапређивање образовања и васпитања, Београд.