четвртак, 13. август 2015.

Навођење литарaтуре - КЊИГА

Литература, референце, библиографија - како навести књигу из које је цитирано нешто у раду?

Име аутора
Наум
Презиме аутора
Димитријевић
Наслов књиге
Тестирање у настави страних језика
Место издања
Београд
Година издања
1999.
Издавач
Завод за уџбенике и наставна средства

APA

Димитријевић, Н. (1999). Тестирање у настави страних језика. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

MLA, шесто издање

Димитријевић, Наум. Тестирање у настави страних језика. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1999.

MLA, седмо издање

Димитријевић, Наум. Тестирање у настави страних језика. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1999.

Harvard – Anglia

Димитријевић, Н., 1999. Тестирање у настави страних језика. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Chicago, петнаесто издање

Димитријевић, Наум. Тестирање у настави страних језика. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1999.

недеља, 9. август 2015.

Writing Test за ученике 3. и 4. разреда основне школе

     Ученици почињу да пишу своје прве реченице на енглеском језику у трећем разреду основне школе. Можда понеку реч напишу и раније, али званично у трећем. Дуго сам размишљала како да их на крају оценим по питању писања. У уџбеницима углавном нема предлога за писање или ако има, не покривају оно што мени треба због Наставног плана и програма. И често се дешава да не користимо исте уџбенике баш у трећем разреду...
     Зато сам сама припремила тест писања. Ученици који могу да раде овај тест уче енглески три, односно четири године (тј. од првог разреда) са годишњим фондом часова 72, два пута недељно, први страни језик. Тест је направљен на тај начин да заправо не фаворизује никакве уџбенике, већ да се проверавају садржаји предвиђени Наставним програмом за енглески језик, трећа/четврта година учења, а у складу са стандардима датим у Заједничком европском оквиру за учење, наставу и оцјењивање језика А1 нивоа. Време предвиђено за решавање теста је један школски час на крају школске године.
Постоје две варијанте теста: Writing test A и Writing test B. Обе имају за циљ проверу истог градива, али је варијанта Б лакша у смислу што ученици добијају смернице шта све треба да напишу. Варијанта А пружа више слободе ученицима у избору садржаја описивања, што је добро за креативност али може бити незгодно за оцењивање јер можемо добити неочекиване одговоре који неће покрити градиво које смо намеравали да оценимо. Пракса је показала да се чак и најбољи ученици у трећем разреду тешко сналазе са варијантом А, мада има изузетака због којих вреди давати овакав тест. Зато предлажем комбинацију ових варијанти у одељењу, где ће наставник проценити коме би могао дати тест А и омогућити ученику да се слободно изрази. Осталим ученицима треба дати тест Б.
     Одавде можете преузети тест.

Кључ теста

Иако постоје наставници који сматрају да једним задатком треба процењивати само једну област и да се треба фокусирати само на једну партију, у основи овог теста је теорија да језик не можемо разбијати на елементе које ћемо изоловано оцењивати. То значи да ће се у сваком задатку оцењивати све што ученици напишу.
Пошто су ученици тек на почетку учења језика, од њих се не очекују дуги састави и богатсво речника. Од њих се очекује највише по пет реченица по задатку у којима треба да употребе правилно граматичку структуру, изаберу адекватан вокабулар и воде рачуна о правопису. Међутим, треба их од малих ногу усмеравати ка елементима доброг састава, тако да треба да знају да ће им се оцењивати и садржај, комуникативност написаног и словне грешке. Дакле, циљ оваквог теста јесте да код ученика провери у којој мери су овладали граматиком, вокабуларом, тачним писањем речи, правописом и да ли умеју да комуницирају са читаоцем свог текста. Сваки задатак се бодовима оцењује према следећој табели и максималан број бодова је 10 по задатку. Детаљнији опис граматике и вокабулара који се оцењује следи након ове табеле.

Наставиће се....


уторак, 4. август 2015.

Разумевање налога (инструкција) на енглеском језику

Некако сам увек подразумевала да ученици у петом разреду основне школе већ знају шта значе инструкције за рад на енглеском у њиховим уџбеницима и радним свескама. Године рада у школи су ми показале супротно. Нарочито године рада које сам провела са децом на млађем школском узрасту...

Када је наша школа учествовала у Развионици, моје колегинице и ја смо урадиле мало акционо истраживање са ученицима петог разреда. Резултате смо представиле на Развионици. Полазна претпоставка је да су ученици до сада само спонтано усвајали значење налога, а да се није посебно обраћала пажња на њихово значење и разумевање. Пракса то демантује. Након спроведеног истраживања (тестирања и примене другачијег приступа) закључак је да је ученицима потребна додатна подршка и објашњење када је у питању разумевање налога (инструкција) из задатака у уџбеницима и радним свескама.

Импликације за рад са ученицима: када дате инструкцију на енглеском, увек проверите на неколико начина да ли су сви разумели. Верујте, и опет нису сви разумели. Разумевање инструкције је пола посла у решавању задатка. И посветите мало времена значењу инструкција у уџбеницима. Могуће је да су се ученици код другог издавача сусретали са другим глаголима (consolidate, revise, review, итд). 

Погледајте презентацију на овом линку.


Само неки од примера како деца разумеју инстукције:




недеља, 14. јун 2015.

Writing Essays at College: Why It’s Important

Digital age has brought many changes to our lives, one of which is definitely the importance of writing as means of communication. People all over the world exchange information on a daily basis using written forms such as e-mails, text messaging, posts on social networks, comments on portals, blog entries… They express their thoughts, emotions, reasoning, argumentation for or against something. However, it is sometimes difficult to understand the message one has sent. When speaking, an interlocutor has a chance to ask for clarification or to pay attention to the body language of the speaker. Nonetheless, if one wants to convey the exact message in a written form, it may become difficult to say it exactly without writing an entire novel. The problem is getting bigger if an expert in the field is not able to convey his ideas properly when writing scientific or research papers. The laymen cannot understand science and, thus, misinterpret the whole papers. Here we come to the point where it is necessary to talk about developing writing skills during schooling in an organized and systematic way. Academic writing courses are a must at the tertiary level of education: students should be taught how to express their ideas in a concise and coherent way by organizing thoughts into meaningful, structured paragraphs while supporting their ideas with valid arguments. Specific skills are needed to express oneself appropriately in writing. The aim of this essay is to draw attention to the importance of technical aspects of writing where students should be taught the format and essay organization, development of students’ mastery of written language and expression of ideas through balanced and objective content. Academic essays are tools to communicate one’s research and findings to the academic community; therefore, universities should foster such courses in order to educate eloquent and literate graduates.

One of the basic reasons why students should have essay writing courses is that they should master the technical aspects of academic writing. Academic writing is certainly not the same as creative writing. It means that students at college should become aware of the essay format and organization. The essay format may sound as a pure technicality but it is important to check the title, indenting, margins, spacing, word count or other guidelines as required. Another relevant technical aspect is essay organization, i.e. whether the essay is organized into paragraphs, starting from the introductory paragraph, going through body paragraphs and ending with conclusion. Furthermore, it is not only the overall paragraph organization that matters - each of the paragraphs should have their own micro organization and composition in order to convey ideas easily. Students should learn how to develop their ideas by introducing the topic sentence and the controlling idea and further supporting them with facts, arguments or examples. This process is referred to as funneling and it needs a lot of time and practice to develop such technical skills.

Apart from the above mentioned technical components, writing essays regularly at college develops students’ written language and enhances their writing skills. Since practice makes perfect, students will become better at spelling, mechanics, punctuation, capital letters, grammar, sentence structure and the use of vocabulary. Moreover, by using different language structures they will not only add to variety and richness of argumentation but also practice reaching coherence (by achieving logical organization, using transition words and consistent pronouns) and paragraph unity (one idea per paragraph). In addition to this, in order to have an effective communication they should pay attention to cohesion (the relationship between different parts in the paragraph). Besides consolidating language structures, developing writing skills requires building up adequate vocabulary and register for the task set. Academic writing demands appropriate formal register and vocabulary meticulously chosen to provide the most accurate possible description of the topic. These components should become part of a carefully designed academic writing course where teachers guide students through the process of developing writing skills and enriching specialist vocabulary.

Nevertheless, technical aspects and language used are not enough for proper piece of writing. Since one of the aims of academic studies is to deepen and broaden students’ knowledge in a particular area of study, the task of essay writing courses should be to teach the future experts, specialists and researchers how to communicate their ideas and findings to others. The way of conveying their conclusions in a written form is through content. Content of the essay is not only organizationally but also contextually challenging. It requires structuring paragraphs by paying attention both to the order of importance and logical division of ideas. Furthermore, students must learn to supply that context that in spoken communication is evident from other nonlinguistic sources. They should provide relevant and adequate answer to the task set. Content of the essay should be balanced both in paragraphs and controlling ideas. Students should learn how to think critically by proposing both pros and cons, agreeing and disagreeing, comparing and contrasting and providing supporting facts and examples objectively. In a nutshell, content of the essay depends to some extent on the knowledge of the writer but it is also important to master the organizational challenges of how to deliver it adequately to the reader.

In summary, I strongly believe that essay writing courses should become an integral part of all academic studies no matter whether one studies humanities or technical sciences. Written form is very important as a tool to convey ideas, research findings or thoughts. In order to do this efficiently, future graduates should know about technical aspects of essay organization, their language skills should be developed and sophisticated, and their thoughts should be expressed clearly and precisely. Structure, language and content are key words for a successful essay writing. Well-structured and balanced academic essays need to be taught and practiced; they have nothing to do with creative talent to write, but with practicing and drilling. If a university cannot offer such a course independently, then it is up to the teachers to organize their specialist courses in that way they should include essay writing on a regular basis. Therefore, graduate students will be able to use the written form successfully in communication not only to the professionals but also to nonexperts and avoid misunderstanding and erroneous interpretations.

 (This essay was submitted for the 2nd JetWriters Essay Writing Contest in 2015 https://jetwriters.com/essay-writing-contest/)

петак, 15. август 2014.

Предлози за смањење обима школске администрације

Годишње и месечно планирање допунске наставе

Да ли стварно неко мисли да поседујемо натприродне моћи и можемо да предвидимо шта ће деца лоше усвојити? Наравно, донекле да, све се може предвидети на основу ранијих генерација, искуства, тежине градива, итд. али на основу тога планирамо наставу а не и допунску.
Предлог: за допунску наставу не треба писати годишњи план, не треба ни месечни. Треба писати на крају месеца извештај о реализацији допунске наставе за тај месец: наставник је утврдио да је ученицима тог и тог одељења била потребна додатна помоћ за то и то и на часовима допунске су радили то и то. Месечни план је нереалан и на крају се сведе да јуримо реализацију плана (а управо нас то спречава да на редовним часовима детаљно са свима прођемо кроз градиво)... 

Стручно усавршавање и годишњи извештаји

Од наставника се очекује да на почетку школске године достави предлог плана стручног усавршавања за наредну школску годину. Иако сам велики поборник целоживотног учења и сталног усавршавања, мислим да је то нереално: можемо изабрати семинаре унапред, али је веома тешко толико унапред утврдити да ли ће се погодити викенд да нам одговара њихово одржавање или да ли ће се семинар одржати у тој школској години... На крају године се процењује у којој мери је шта спроведено. Опет писање и самоевалуација.
Предлог: Укинути. Једини изузетак би требало направити у вези са планирањем рада стручних већа, нпр. одржавање угледних часова или предавање наставника. На почетку школске године записником стручног већа се утврђује њихов распоред. Не треба наставник да води посебну документацију о томе (за коју и не знамо где стоји).
На крају школске године се пише извештај о стручном усавршавању: хоризонталном (у установи) и акредитованом. То је у реду, али није у реду форма. Пише се извештај о реализацији годишњег програма рада, стручно усавршавање наставника са компетенцијама (табеларно), поједничани извештај о стручном усавршавању наставника... Свако тражи на свој начин да му наставници нешто доставе.
Предлог: Надлежна установа[1] треба да утврди чему ти извештаји служе и у складу са тим припремити унификован образац који наставник треба да попуни на крају школске године. Такав образац треба да садрже ставке по којима наставници пишу (а о тим ставкама-захтевима треба добро размислити шта је заиста потребно имати као информацију и чему служи та информација). Треба све разумне и оправдане захтеве објединити једним документом који ће се по потреби делити између педагога, психолога, директора, помоћника, секретара, комисија за стручно усавршавање, комисија за ово и оно. Онда нека они којима су потребне информације из тога извлаче шта им треба. Ако не знају како да у оквиру школског система поделе један документ, и за то припремити упутство. Сматрам да наставник треба да напише један извештај који ће обухватити све шта је радио у току школске године, а не да има фолдер са извештајима у зависности од тога ко му је шта тражио.  

Педагошка документација о ученику

После оволико година рада, више ми уопште није јасно чему служи и како се води. Идемо из крајњости у крајњост: од тога да ништа не сме бити забележено у наставниковој свесци већ томе служи дневник до идеје где наставник бележи за сваког ученика позитивне стране, напредак, описно напредовање, напредовање у оценама, процентима, а све то праћено учениковим индивидуалним портфолиом и разредним портфолиом. Никако да пронађемо средину.
Наставник српског језика или математике у основној школи проводи са ученицима недељно двоструко више времена од других наставника. Или четвороструко у поређењу са наставницима музичког и још неких предмета са фондом часова један недељно. Сличном математиком, они имају 4х4 одељења за пун фонд а екстремни случај је наставник музичког који за пун фонд има 20 одељења (јер има само један час недељно у сваком разреду). Наставници страног језика имају 10 одељења за пун фонд. Ако за сваког ученика у сваком одељењу водимо педагошку документацију тако да сваки ученик добије по један лист папира за целу школску годину, математика је јасна: бар 300 листова, увезаних на неки начин, са којима наставник ради. И портфолио за сваког ученика. И пет наставника који имају један ормар у једном кабинету.
Педагошка документација на начин који се тренутно тражи од нас је немогућа мисија. Физички незиводљиво да шуму држимо у кабинетима. Лично се залажем за вођење електронске документације. Сваког дана носим лап топ (приватна својина, да се не збуните - није нам школа дала) и после часа (чак и за време часа) уносим запажања, оцене, коментаре, извињења, итд. Да ли то подржава инспекција? Проверите са њима, ја немам где да одлажем тоне папира.
Предлог: Министарство/неки од Завода треба да напише стручно упутство о вођењу педагошке документације – опште препоруке као и за сваки од предмета. Умерено и примењиво. Немамо ми баш толико много предмета да не могу људи да напишу шта је најбитније процењивати и пратити код ученика из одређене области.  И наравно, подржавати електронске облике вођења документације са бекапом у школи.
За ученики портфолио немам решење. Ко је то смислио, нека размишља и о томе где ћемо држати 300 ученичких фасцикли по наставнику. Један кабинет енглеског у школи која има по пет одељења треба да сторнира 5 одељења х 4 разреда х 30 ученика, тј. 600 фасцикли/портфолиа/радних досијеа ученика. И разредне портфолије наставника одељенских старешина.

Можда нисам допринела најбољим могућим предлозима, али сам бар скренула пажњу на оно што нас мучи. Можда ће неко од колега имати боља решења...




[1] Под надлежном установом подразумевам све оне који имају права да долазе у школу и конторлишу њен рад или користе информације из школе какоби унапређивали наставу (ЗУОВ, Завод за вредновање, Министарство просвете, инспекције). А нарочито инспекције. Они морају да знају чему служе та документа која ми производимо на килограме (дрво по захтеву). 

недеља, 10. август 2014.

Писање припреме за час - трактат о сврси исте

Одмах да се изјасним пре него што ме неко погрешно схвати: сматрам да наставник мора да има писану припрему за час. Предметни наставник који има по неколико програма у току дана (неколико различитих одељења, разреда, па чак и предмета) мора на неки начин да забележи шта ће радити. Учитељ такође – он има пет-шест различитих предмета сигурно. Оно што мени смета је форма која се намеће. Следи монолошка питање-одговор метода по овом питању у вези са потенцијалним читачима те несрећне припреме (метод рада: монолошка, поткатегорија: сама питам, сама одговарам; облик: фронтални; тип часа: систематизација вишегодишњег искуства у настави).
Устаљено мишљење је да наставник треба да напише такву припрему за час да ако не може да дође онда онај ко ће да га замени може да на основу наставникове припреме одржи час. Да неће домар да га замени? Теткица? Они не знају методику а ни предмет па би њима стварно требало написати све. Психолог или педагог? Они знају методику, али не знају садржај. Па и за њих треба све. Помоћник директора или директор? Исто као и претходно. Ја сам сигурна да са мојом припремом за час енглеског језика, уредно написану на српском језику и на три стране, свако од горе наведених актера може да одржи час и да се не примети да физички нисам присутна. Можда би требало да пишем и фонетску транскрипцију за оне који нису баш сигурни око изговора.
Уколико је припрема намењена да се провери рад наставника када дође интерна или екстремна инспекција, онда они који долазе су, претпостављам, на неком од облика стручног усавршавања. Читају припрему и информишу се о методама, облицима, циљевима и задацима. Знате, они то не умеју сами да процене кад гледају час. Мора наставник да им напише да је активност бр. 5 рад у групи а метода кооперативно учење. (Упс... „кооперативно учење“ не постоји као метода у педагогији на српском, наставници енглеског морају да пронађу термин на српском, тј. да напишу која је то најприближнија метода код нас).
Нећу више да иронишем. Да се изјасним гласно, да не буде после нисмо те добро схватили: домар, теткица, педагог, психолог, помоћник, или ко год није из наставникове струке и не треба да држи час из струке наставника. Ваљда је то нормално?! Они ће или чувати децу на том часу да не праве хаос у учионици (случај прва два) или у случају осталих, радити нешто у вези са наставом, учењем, развојем вештина, имају они већ своје теме (толеранција, сарадња, вршњачко учење, другарство...). Случај контроле наставниковог рада – да ли је могуће да они који долазе стварно мисле да су то битни елементи часа? Да поставимо овако ствари: њима не треба дати припрему, него они треба да основу посматрања часа да утврде да ли наставник има разне облике, методе, циљеве, итд. и да ли је час успешан. Друго је питање да ли су они стварно компетентни да то умеју да процене...
Коме онда служи припрема? Наставнику. Да се он подсети и води час. Ако дам ту припрему посетиоцу, шта ја да радим? Не мора свака посета да буде најављена, и не треба, а сваки час треба да буде припремљен. Али моја припрема је за мене, ни за кога другог. Могу да је дам на увид, да се види да сам ја радила на томе, али наметање обрасца од три стране је бесмислено. Не могу да се снађем у припреми на три стране, како не схватате! Немам времена на часу да листам и тражим шта ћу да радим следеће. То су практични аспекти. Требају ми белешке које су јасне мени, на једној страни која ће стајати испред мене и са које једним летимичним погледом могу да знам шта и како даље да не заборавим нешто. Ако имам пет одељења истог разреда, да будем сигурна да сам свима исто рекла (а не после се сетим да сам то рекла онима из другог одељења а оне овима...)

А други наставник из моје струке који би ме заменио – па он ваљда зна да испланира час у складу са методама и садржајима нашег предмета. Њему не треба моја припрема, уме ваљда да одржи час. Њему само треба наставна јединица, остало ће сам да осмисли. 
Погледајте шта пише о писаној припреми у Речнику лингводидактичке терминоголије, аутор Вучина Раичевић: